Када осетимо стрес, наше тело реагује ослобађањем низа хормона и хемијских супстанци. Најпознатији је кортизол, често називан „хормоном стреса“. Он помаже организму да се прилагоди краткотрајним изазовима тако што повећава ниво шећера у крви и супресује неке телесне функције које нису хитне, као што је имуни одговор.

Међутим, дуготрајно присуство кортизола може изазвати смањење броја белих крвних зрнаца, која су кључна за борбу против инфекција. Ово ослабљено стање имуног система чини тело подложнијим болестима и успорава процес опоравка.

Поред кортизола, други хормони попут адреналина такође утичу на тело, изазивајући пораст срчаног ритма и крвног притиска. Иако је ова реакција корисна у краткорочном периоду, хронични стрес може довести до оштећења крвних судова и хроничних упалних процеса.

Промене у нервном систему такође играју улогу. Стрес активира симпатички нервни систем који припрема тело за акцију, али дуготрајна активност овог система може нарушити равнотежу између различитих делова имуног система.

Све ове физиолошке промене имају за последицу ослабљен имуни систем и повећану подложност инфекцијама, хроничним болестима и упалама. Због тога је важно радити на смањењу стреса и одржавању здравог начина живота како би се подржала оптимална функција организма.